HR - Ljudski Resursi - Srbija

Obu­ća­ra ma­lo, a mo­gu da za­ra­de i 1.000 evra me­seč­no

I po­red svih ovih pred­no­sti, na smer ga­lan­te­ri­sta ko­že u Be­o­gra­du ove go­di­ne ni­je se upi­sao ni­je­dan kan­di­dat. Na bi­rou ra­da u av­gu­stu 2023. bi­lo je 2.418 ne­za­po­sle­nih na sme­ru ko­žnih ga­lan­te­ri­sta i obu­ća­ra, a po­slo­dav­ci su is­ka­za­li po­tre­be za za­po­šlja­va­njem njih sed­mo­ro. Po­re­đe­nja ra­di, pre pet go­di­na bi­lo ih je na evi­den­ci­ji ne­što vi­še – 2.958, ali su ta­da po­slo­dav­ci tra­ži­li njih sko­ro tri pu­ta vi­še – 19. Ka­ko će bi­ti za pet go­di­na, ako već sa­da ne­ma no­vaj­li­ja u ovom po­slu, ve­li­ko je pi­ta­nje, zbog ko­jeg su za­bri­nu­ti ne sa­mo na­stav­ni­ci, već i maj­sto­ri ko­je iz­gle­da ne­će ima­ti ko da za­me­ni u bu­duć­no­sti. Na sve to se na­ka­le­mio i po­rast ce­na po­tro­šač­kih uslu­ga, pa je ta­ko re­ci­mo u go­di­ni iza nas naj­vi­še po­sku­pe­la upra­vo po­prav­ka obu­će, i to za 27 od­sto.

Tra­gom ovih, i ve­sti da ove go­di­ne ne­ma ni­jed­nog đa­ka ko­ji bi že­leo da se ško­lu­je za maj­sto­ra za ko­žu, na raz­go­vor je pri­stao obu­ćar sa Vo­ždov­ca, ko­ji iza se­be ima pet go­di­na rad­nog is­ku­stva.

– Isti­na je da u Be­o­gra­du ima ma­lo obu­ća­ra, ta­ko da bi mla­di, tek ško­lo­va­ni maj­sto­ri, tre­ba­lo da zna­ju da će i te ka­ko ima­ti po­sla uko­li­ko od­lu­če da otvo­re svo­ju rad­nju. To je si­gur­no – uve­ra­va Ra­den J.

Uslu­ga obu­ća­ra je va­žna, ali da­na­šnja omla­di­na oči­to raz­mi­šlja po lo­gi­ci za­što bi im mu­šte­ri­je da­va­le no­vac za po­prav­ku, ka­da bi ra­di­je ku­po­va­li no­vu obu­ću. S tom kon­sta­ta­ci­jom se Ra­den ipak ne sla­že.

– Ko­li­ko vi da­je­te me­seč­no na fri­ze­ra? Tre­ba vam ba­rem 3.000 di­na­ra da ode­te u sa­lon dva pu­ta me­seč­no, a za fle­ki­ce ili pen­dže­te za obu­ću vam tre­ba oko 700 di­na­ra. Po­kri­va­ju vas ce­lu se­zo­nu i pi­ta­nje je da li će­te do­ći dru­gi put da ih za­me­ni­te. Ta­ko da, ve­o­ma se is­pla­ti bi­ti obu­ćar, jer uslu­ge ko­je oni pru­ža­ju ni­su baš to­li­ko sku­pe ko­li­ko se to či­ni na pr­vi po­gled – sma­tra on.

Ipak, ka­da se po­gle­da spi­sak po­tro­šač­kih ce­na u sep­tem­bru ove go­di­ne, u po­re­đe­nju sa istim me­se­com pret­hod­ne, one su u Sr­bi­ji po­ve­ća­ne za 10,2 od­sto, a in­te­re­sant­no je da je naj­vi­še, za go­di­nu da­na, po­sku­pe­la upra­vo po­prav­ka obu­će.

– To je sve u skla­du sa in­fla­ci­jom, i manj­kom rad­ne sna­ge – na­gla­ša­va obu­ćar.

Ne­ga­tiv­na stra­na ovog po­sla je to što mo­ra da se ra­di osam sa­ti, ali ta­ko po­slu­ju i svi osta­li.

– U rad­nji ra­dim sa­mo po pod­ne, i zna­te šta, ta rad­nja je me­ni ot­pla­ti­la kre­dit za dva auto­mo­bi­la. Da­nas vo­zim mer­ce­des. Od ovog po­sla i te ka­ko nor­mal­no ži­vim. Po­sao ni­je to­li­ko te­žak kao što se pred­sta­vlja u jav­no­sti. Se­di­te i ra­di­te, ni­ste auto­me­ha­ni­čar ko­ji na­po­lju po­pra­vlja po ci­čoj zi­mi, ni­ste ni gra­đe­vi­nac ko­ji se pr­ži na sun­cu. Sa­mo vam je po­treb­no da na­đe­te pet kva­dra­ta pro­sto­ra gde će­te sme­sti­ti ma­ši­nu za rad, na­ba­vi­te ala­te i to je to – uve­ra­va ovaj maj­stor. Ot­kri­va da je za po­če­tak sva­kom ko ho­će da po­sta­ne obu­ćar po­treb­no oko 1.000 evra.

– Za taj no­vac mo­že­te da ku­pi­te ma­ši­nu, ma­te­ri­ja­le sa ko­ji­ma će­te po­pra­vlja­ti obu­ću. Kad poč­ne­te da ra­di­te, sle­de­ćih šest me­se­ci ni­šta ne­će­te mo­ra­ti da ula­že­te u bi­znis – uve­ra­va maj­stor Ra­den. Do­da­je da je ovaj za­nat za­pra­vo uslu­ga do ko­je svi mo­gu la­ko da do­đu.

– Mu­šte­ri­ja­ma su po­treb­ni obu­ća­ri. Dok vas ne na­đu ne­će sta­ti, a kad vas pro­na­đu, uslu­ge će ko­ri­sti­ti si­gur­no. Da­kle, po­sao je za­ga­ran­to­van, a gde se lo­kal u ko­jem ra­di­te na­la­zi ni­je uop­šte va­žno – na­vo­di on.