Školovanje traje tri godine. Posle toga, posao može da se nađe istog trenutka. Početna plata – oko 70.000 dinara, a sa sticanjem iskustva mesečna zarada se „penje” i na više od 1.000 evra.
I pored svih ovih prednosti, na smer galanterista kože u Beogradu ove godine nije se upisao nijedan kandidat. Na birou rada u avgustu 2023. bilo je 2.418 nezaposlenih na smeru kožnih galanterista i obućara, a poslodavci su iskazali potrebe za zapošljavanjem njih sedmoro. Poređenja radi, pre pet godina bilo ih je na evidenciji nešto više – 2.958, ali su tada poslodavci tražili njih skoro tri puta više – 19. Kako će biti za pet godina, ako već sada nema novajlija u ovom poslu, veliko je pitanje, zbog kojeg su zabrinuti ne samo nastavnici, već i majstori koje izgleda neće imati ko da zameni u budućnosti. Na sve to se nakalemio i porast cena potrošačkih usluga, pa je tako recimo u godini iza nas najviše poskupela upravo popravka obuće, i to za 27 odsto.
Tragom ovih, i vesti da ove godine nema nijednog đaka koji bi želeo da se školuje za majstora za kožu, na razgovor je pristao obućar sa Voždovca, koji iza sebe ima pet godina radnog iskustva.
– Istina je da u Beogradu ima malo obućara, tako da bi mladi, tek školovani majstori, trebalo da znaju da će i te kako imati posla ukoliko odluče da otvore svoju radnju. To je sigurno – uverava Raden J.
Usluga obućara je važna, ali današnja omladina očito razmišlja po logici zašto bi im mušterije davale novac za popravku, kada bi radije kupovali novu obuću. S tom konstatacijom se Raden ipak ne slaže.
– Koliko vi dajete mesečno na frizera? Treba vam barem 3.000 dinara da odete u salon dva puta mesečno, a za flekice ili pendžete za obuću vam treba oko 700 dinara. Pokrivaju vas celu sezonu i pitanje je da li ćete doći drugi put da ih zamenite. Tako da, veoma se isplati biti obućar, jer usluge koje oni pružaju nisu baš toliko skupe koliko se to čini na prvi pogled – smatra on.Ipak, kada se pogleda spisak potrošačkih cena u septembru ove godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne, one su u Srbiji povećane za 10,2 odsto, a interesantno je da je najviše, za godinu dana, poskupela upravo popravka obuće.
– To je sve u skladu sa inflacijom, i manjkom radne snage – naglašava obućar.
Negativna strana ovog posla je to što mora da se radi osam sati, ali tako posluju i svi ostali.
– U radnji radim samo po podne, i znate šta, ta radnja je meni otplatila kredit za dva automobila. Danas vozim mercedes. Od ovog posla i te kako normalno živim. Posao nije toliko težak kao što se predstavlja u javnosti. Sedite i radite, niste automehaničar koji napolju popravlja po cičoj zimi, niste ni građevinac koji se prži na suncu. Samo vam je potrebno da nađete pet kvadrata prostora gde ćete smestiti mašinu za rad, nabavite alate i to je to – uverava ovaj majstor. Otkriva da je za početak svakom ko hoće da postane obućar potrebno oko 1.000 evra.
– Za taj novac možete da kupite mašinu, materijale sa kojima ćete popravljati obuću. Kad počnete da radite, sledećih šest meseci ništa nećete morati da ulažete u biznis – uverava majstor Raden. Dodaje da je ovaj zanat zapravo usluga do koje svi mogu lako da dođu.– Mušterijama su potrebni obućari. Dok vas ne nađu neće stati, a kad vas pronađu, usluge će koristiti sigurno. Dakle, posao je zagarantovan, a gde se lokal u kojem radite nalazi nije uopšte važno – navodi on.